Jedna od najvećih prednosti sode bikarbone je njeno prirodno antifungalno i antibakterijsko delovanje. Kad se koristi u obliku vodenih otopina, može pomoći biljkama u odbrani od štetočina i bolesti, podstičući njihove prirodne zaštitne mehanizme.
Jedna od najčešćih bolesti koja pogađa paradajz – kasnja plamenjača – može se držati pod kontrolom uz pomoć otopine sode bikarbone. Ključ je u pravovremenoj prevenciji: tretiranje biljaka započinje nekoliko nedelja nakon presađivanja, a otopina se priprema tako što se tri kašike sode rastope u deset litara vode.
Ovim rastvorom paradajz se prska na svakih sedam do deset dana.
Za bolju odbranu od različitih gljivičnih oboljenja može se koristiti i snažnija mešavina. U litru vode dodaju se kašika sode bikarbone, 15 ml biljnog ulja i oko 30 g narendanog sapuna za veš.
Prskanje se vrši svake dve nedelje i pruža učinkovitu barijeru protiv širokog spektra gljivičnih bolesti koje se mogu pojaviti tokom vegetacije.
Pepelnica, još jedna česta pretnja zdravlju paradajza, takođe reaguje na tretmane sodom. Mešavina za prskanje priprema se tako što se 50 grama sode i narendanog sapuna za veš rastope u deset litara vode.
Prskanje se vrši jednom nedeljno, tokom deset dana, a ova prirodna metoda učinkovito smanjuje potrebu za agresivnim hemikalijama.
Osim što pomaže protiv bolesti, soda bikarbona deluje i protiv štetočina poput lisnih uši i grinja. U tu svrhu koristi se nešto koncentrisanija otopina – 75 grama sode na deset litara vode. Prskanje lišća i stabljika jednom nedeljno pruža pouzdanu zaštitu od najčešćih štetočina.
Soda bikarbona kao dodatak prehrani paradajza
Soda bikarbona može se koristiti i kao dodatak pri zalivanju. Jednopostotna otopina – nekoliko kašičica na kantu tople vode – koristi se za zalivanje uveče, izbegavajući vruće dane. Ovaj pristup doprinosi zdravlju biljaka i može pomoći u sprečavanju prvih znakova bolesti ili napada insekata. U tom slučaju otopina se može koristiti i za prskanje.
Bonus video:
Komentari (0)