Grabuljanje, duvanje i pakovanje opalog lišća u kese: ključni deo jesenjeg sređivanja dvorišta, zar ne?
Međutim, kako pejzažno uređenje koje je ekološki prihvatljivo postaje sve popularnije, sve više ljudi preispituje ovu godišnju obavezu. U nedavnoj anketi koju je sproveo
Ostavljanje lišća na zemlji hrani tlo, štiti oprašivače i druge divlje životinje, pa čak i pomaže u borbi protiv klimatskih promena. Ipak, mnogi vlasnici kuća brinu da će lišće uništiti travu, privući štetočine i jednostavno izgledati neuredno.
Srećom, možete imati najbolje iz oba sveta. Stručnjacu su za
Zašto je uklanjanje lišća loša ideja
Pritisak da se lišće grabulja započeo je sredinom 20. veka, s porastom američkih predgrađa.
„Čist, ujednačen travnjak promovisan je kao simbol uspeha“, kaže Krista De Kuk iz organizacije ,,Homegrown National Park".
„Taj estetski ideal i industrije koje su se razvile oko njega doprinele su tome da se lišće počne doživljavati kao neuredno ili kao znak zapuštenosti.“
Kao rezultat toga, ljudi su počeli da pakuju lišće u kese i izbacuju ga s ostalim smećem. Danas oko 10 miliona tona otpada iz dvorišta godišnje završi na deponijama u SAD, prema podacima EPA-e, gde ispušta metan – snažan gas staklene bašte koji doprinosi klimatskim promenama.
A zapravo,
„Lišće deluje kao besplatni malč – sprečava rast korova, zadržava vlagu u zemlji, štiti korenje biljaka i vraća esencijalne nutrijente u tlo kako se razlaže“, objašnjava Meri Filips iz organizacije ,,National Wildlife Federation".
I oprašivači i divlje životinje zavise od lišća. „Bilo da se radi o leptiru luna moljcu koji pravi čauru u listu koji padne na tlo, ili o larvama svitaca koje tamo žive prve dve godine života – ostavljanje lišća je od suštinskog značaja za zdravlje ekosistema“, kaže L.B. Laskovski-Šolar, pejzažna dizajnerka specijalizovana za održivost. Slično tome, Filips dodaje: „Zaštita insekata koji prezimljuju u lišću obezbeđuje važan izvor hrane za ptice pevačice koje se hrane među listovima.“
Kako da slojevi lišća izgledaju lepo
Stručnjaci se slažu: najekološkiji – i najlakši – pristup jeste da jednostavno ostavite lišće da padne i ne dirate ga. „To je najprirodniji način da podržite divlje životinje i očuvate ekosistem“, kaže Filips.
Međutim, priznaju da ne može (ili ne želi) svako to da radi – pozdrav za sve koji žive u stambenim zajednicama sa strogim pravilima! Evo nekoliko načina da iskoristite prednosti lišća, a da vaše dvorište ipak izgleda uredno.
Ne dozvolite da se debeli slojevi nakupljaju na travi
Možete ostaviti tanak sloj lišća na travi kako biste nahranili tlo. „Razložiće se tokom zime i proleća“, kaže De Kuk. „Ali debeli slojevi mogu ugušiti i ubiti travu, naročito u vlažnim delovima.“
Možda ćete želeti da kosilicom usitnite lišće kako bi se brže razgradilo, ali stručnjaci to ne preporučuju. „To može povrediti ili ubiti neke od insekata koji prezimljuju u lišću“, kaže Filips. „Kosite samo kao krajnju opciju – recimo, ako su vas na to naterala pravila stambene zajednice.“
Premestite lišće u cvetne leje i oko drveća
Grabljajte ili duvajte (električnim duvačem) sloj lišća debljine do 12 cm u baštenske leje – vaši cvetovi će vam biti zahvalni.
„Biljkama neće smetati da izbiju kroz taj sloj sledećeg proleća“, kaže De Kuk.
Takođe, napravite kružne slojeve lišća oko drveća i žbunja.
„Povećanje prstenova oko stabala, idealno do ivice gde dopire krošnja, jedan je od prvih koraka koje primenjujem u svojim dizajnima“, kaže Laskovski-Šolar.
„Ako želite da sve izgleda još urednije, postavite nisku ogradu ili ivicu kako biste stvorili jasnu granicu. To jasno pokazuje komšijama da je namerno postavljeno – a služi i kao rasadnik za korisne insekte sledeće godine.“
Napravite posebne gomile lišća
Jeste li čuli za „mrtve živice“? To su ograde napravljene od granja, štapova i drugog baštenskog otpada, a postaju popularan element održivog pejzažnog dizajna. Uredna barijera ovog tipa savršeno je mesto za višak lišća.
Alternativno, možete jednostavno napraviti gomile lišća u delovima dvorišta koje ne koristite.
„Napravite jasne ivice i namerne oblike“, kaže De Kuk.
„Označite granice kamenjem ili drvenim oblicima kako bi izgledalo kao deo dizajna, a ne kao zapušten prostor.“ Lišće će se s vremenom razložiti i postati idealan temelj za baštu sledećeg proleća.
Zbog zaštite od požara, vodite računa da gomile lišća i mrtve živice budu udaljene najmanje 1,5 metara od kuće, ograde, terase i drugih struktura. „Držanje gomila blago vlažnim takođe je dobra mera predostrožnosti“, kaže De Kuk.
Očistite lišće s prilaza, staza i oko kuće
Vaš prostor će izgledati prijatnije ako su staze čiste – a i vi i vaši gosti izbeći ćete gazenje po mogućim štetočinama.
„U područjima gde su krpelji i miševi problem, obavezno očistite staze koje se često koriste“, kaže Filips. „Takođe, ostavite tampon zonu od najmanje 15 cm između lišća i drvenih konstrukcija kako biste izbegli termite.“
Počnite rano
Počnite da premeštate lišće što ranije u sezoni, kako se ne bi nakupilo previše i da ne biste remetili oprašivače koji se naseljavaju u lišću.
„Mnogi insekti počinju da se zavlače u lišće čim ono padne, naročito kada se temperature stalno spuštaju ispod 10°C“, kaže De Kuk. „Uznemiravanje lišća nakon te tačke može negativno uticati na njihov opstanak.“
A na proleće, ako su gomile lišća i dalje tu, odolite želji da ih odmah uklonite (npr. da ih prebacite u kompost). „Najbolje je ne dirati lišće tokom cele zime, sve dok se temperature ne ustale i ne otopli, kako bi insekti imali vremena da izađu“, kaže Filips. A ti insekti će vam biti potrebni da opraše vašu novu, unapređenu baštu!
Bonus video:
Komentari (0)