Ne zagorčavajte im život: Roditelji često prave ove 3 greške, zbog njih su deca stalno pod stresom

Deca imaju samo jedno detinjstvo... zar ne bi trebalo da bude lepo?

Svaki

 želi da vaspita srećnu decu koja će odrasti u sigurne odrasle osobe. Ali, u nastojanju da im pružimo najbolje moguće detinjstvo, ponekad nesvesno stvaramo stres koji smo zapravo želeli da izbegnemo.

Međutim, deca su sve više pod stresom – ne samo kada je reč o školi, već i u životu uopšte. Pa, šta roditelji mogu da urade kako bi smanjili ovaj problem?

Ovo su 3 uobičajene roditeljske greške koje od srećne dece mogu napraviti anksiozne odrasle osobe:

1. Previše se mešaju u život svoje dece

Previše roditelja stalno nadgleda decu – posebno kada je reč o njihovim ocenama. Tvoje školovanje je završeno, sada dopusti svom detetu da završi svoje.

Deca moraju naučiti kako da rade domaće zadatke, prave greške i pronađu svoju akademsku zonu komfora. Takođe, moraju imati priliku da samostalno stvaraju prijateljstva i nose se sa izazovima u odnosima.

Nisu sva

 nadarena, niti sva imaju poteškoće u učenju ili socijalne izazove. Većina dece nalazi se negde u sredini – i to je sasvim u redu.

Zašto ne bi opustio atmosferu u svom domu i dao deci prostor da pronađu sopstveni ritam?

2. Previše im kontrolišu raspored i aktivnosti

Dopusti svom detetu da odabere jednu ili dve aktivnosti koje voli. Nije svaki trenutak njihovog dana potrebno ispuniti organizovanim aktivnostima.

„Igra je esencijalna za decu kako bi obradila ono što uče kroz životna iskustva. Potiče njihove interese i povezuje ih s njihovim najdubljim ja i maštom. Taj osećaj sebe i sposobnost rešavanja životnih problema razvija se kroz improvizovanu igru“, savetuje učiteljica Sindera Kvakenbuš.

Kvakenbuš nastavlja: „Ako je vreme deteta potpuno ispunjeno strukturiranim učenjem i aktivnostima, propuštaju dragoceno vreme za igru koje često zanemarujemo ili uzimamo zdravo za gotovo u našem prenatrpanom društvu. Ovo 'gubljenje vremena' treba biti ispunjeno igrom i istraživanjem, što deca nemaju ako su stalno pod strogim nadzorom“, piše

.

3. Previše se fokusiraju na budućnost deteta

Svi smo pravili greške kao deca i većina nas je dobro prošla. Dopusti svom detetu šansu da učini isto.

Ocene su važne, ali nisu važnije od njihovog emocionalnog zdravlja. Koji će fakultet završiti nije presudno za njihov uspeh, ali njihovo emocionalno zdravlje i sposobnost da izdrže kroz teškoće itekako jesu.

Vannastavne aktivnosti mogu biti korisne samo ako ih dete voli i iz njih izvlači neku korist. Terati ga u dodatne škole i sportove samo da bi prijave za fakultet izgledale bolje zapravo stvara dodatni pritisak, što samo povećava anksioznost.

Ovaj visoki pritisak stvorio je ogroman

, toliko da su depresija, delinkvencija, pa čak i zloupotreba supstanci među decom iz imućnijih porodica porasli do nivoa koji je jednak deci iz siromašnijih i manje privilegovanih slojeva, tvrdi psihološkinja i istraživačica Sunija Lutar.

Srećna deca su produktivnija deca. Anksioznost vodi još većoj anksioznosti, zabrinutosti, tuzi, a ponekad i depresiji. Nije vredno toga.

Deca imaju samo jedno detinjstvo... zar ne bi trebalo da bude lepo?

 

Bonus video: