Prema novom istraživanju, smrtonosna
Aspergillus, vrsta buđi koja može izazvati probleme sa plućima i disanjem, mogao bi zaraziti milione ljudi godišnje dok se širi u severnije zemlje Evrope, Azije i Amerike usled porasta temperatura, navodi se u studiji.
Norman van Rajn, istraživački saradnik ,,Wellcome Trust"-a na Univerzitetu u Mančesteru i koautor studije, rekao je da se svet približava prekretnici kada je reč o porastu broja gljivičnih patogena, koji se mogu širiti u velikom broju okruženja, uključujući i unutrašnjost kuća. Gljivične infekcije će biti faktor u milionima smrtnih slučajeva širom sveta svake godine, dodao je van Rajn.
Aspergiloza, bolest pluća uzrokovana sporama Aspergillusa koja se može proširiti i na druge ljudske organe, jedna je od takvih bolesti. „Govori se o stotinama hiljada života i kontinentalnim promenama u rasprostranjenosti vrsta. Za 50 godina, gde nešto raste i čime se možete zaraziti biće potpuno drugačije”, rekao je van Rajn za Financial Times.
Prednosti
Aspergillus može imati i korisne strane – koristi se u industrijskoj i prehrambenoj proizvodnji, uključujući fermentaciju soja sosa i sakea. Udisanje njegovih spora ne dovodi nužno do bolesti, ali ova smrtonosna gljivica može biti naročito opasna za osobe sa bolestima poput astme, cistične fibroze ili oslabljenim imunitetom.
Ipak, istraživanje gljivica pokazuje da bi se Aspergillus fumigatus mogao proširiti na dodatnih 77% teritorije do 2100. godine, kao posledica intenzivne upotrebe fosilnih goriva u svetu, potencijalno izlažući infekciji devet miliona ljudi u Evropi, prenosi
Ova vrsta gljivica može brzo rasti na visokim temperaturama u kompostu, što objašnjava zašto uspeva na temperaturi ljudskog tela od 37°C. „Način života Aspergillus fumigatus u prirodnom okruženju možda joj je dao prednost potrebnu da kolonizuje ljudska pluća”, rekla je profesorka Elejn Bignel, suvoditeljka MRC Centra za medicinsku mikologiju na Univerzitetu u Ekseteru.
Druga vrsta
Druga vrsta, Aspergillus flavus, živi na usevima i mogla bi se proširiti na dodatnih 16% teritorije u severnoj Kini, Rusiji, Skandinaviji i Aljasci do 2100. godine, dodali su istraživači. Neka postojeća područja u afričkim zemljama i Brazilu takođe bi mogla postati negostoljubiva – što bi moglo imati štetan uticaj na lokalne ekosisteme.
„Postoje ozbiljne pretnje od ovog organizma i po ljudsko zdravlje i po bezbednost hrane”, rekao je Darius Armstrong-Džejms, profesor infektivnih bolesti i medicinske mikologije na Imperijal koledžu u Londonu.
Bonus video:
Komentari (0)