Zdravije srce i mozak: Samo 30 minuta ove aktivnosti čini telo vitalnijim, a nije u pitanju vežbanje

Svaki baštovan će vam reći: Stvaranje i negovanje zelenog kutka biljaka nije pasivna aktivnost. Borba sa tvrdoglavim korovom, grabljenje lišća i razbacivanje malča su sjajni načini da se oznojite — smatrajte to pravom teretanom Majke Prirode.

Ali da li se to zaista računa kao vežbanje?

Sručnjacima za hortikulturnu terapiju i naučnicima iz oblasti fitnesa o prednostima rada u bašti su se složili: Baštovanstvo je sjajno za telo, um i duh. U nastavku saznajte koje koristi baštovanstvo donosi, a koje možete postići već za samo 30 minuta dnevno.

Smanjuje rizik od bolesti

klasifikuju opšte baštovanstvo kao vežbu „umerenog intenziteta“, zajedno sa aktivnostima poput aerobika u vodi i dubl tenisa. Ministarstvo zdravlja i ljudskih usluga SAD (HHS) preporučuje odraslima da se bave fizičkom aktivnošću u umerenoj intenzitetu najmanje 150 do 300 minuta nedeljno za značajne zdravstvene koristi. Raspoređeno po danu, to je od 30 minuta do sat vremena, pet puta nedeljno.

Kako navodi

, ove koristi uključuju: „Smanjen rizik od smrtnosti od svih uzroka, koronarne bolesti srca, moždanog udara, hipertenzije,dijabetesa tipa 2 , nekih vrsta raka, anksioznosti, depresije, Alchajmerove bolesti i drugih demencija. Fizički aktivni odrasli takođe bolje spavaju, imaju poboljšane kognitivne funkcije i bolji kvalitet života.“

Stiven Bler, profesor nauke o vežbanju na Univerzitetu Južne Karoline i koautor knjige ,,Active Living Every Day" se slaže i kaže da, kao i tradicionalni oblici vežbanja, baštovanstvo po 30 minuta pet dana u nedelji pokazuje smanjenje rizika od bolesti srca i nekoliko vrsta raka, i pomaže održavanju dobre funkcije tela kako ono stari.

„Baštovanstvo ima sveobuhvatne fizičke koristi kada je reč o zdravlju kardiovaskularnog sistema, mišića i kostiju,“ kaže Melisa Roti, profesorka i direktorka programa nauke o vežbanju na ,,Westfield State University" u Masačusetsu za sajt

. Zadaci koji su dovoljno naporni da baštovan oseti blagi zamor, kao što je guranjem ručne kosilice ili grabljenje, poboljšaće kardiovaskularnu kondiciju.

Što se tiče zdravlja kostiju, istraživanja sugerišu da osobe koje se bave teškim aktivnostima u baštovanstvu koje nose težinu tela, poput grabljenja i kopanja, mogu imati veću gustinu kostiju u poređenju sa onima koji to ne rade, prema Emi Vagenfeld, docentkinji na Odeljenju za radnu terapiju na ,,Western Michigan University" i autorki knjige ,,Therapeutic Gardens: Design for Healing Spaces".

Smanjuje stres

Iako vam možda ne deluje umirujuće kad vam zec pojede sve šargarepe,

 je u celini odličan način da smirite um. Istraživanja pokazuju da gotovo svaka umerena fizička aktivnost smanjuje stres, ali baštovanstvo može doneti dodatne koristi. „Rad u i boravak u zelenim prostorima pruža kognitivni odmor koji može pomoći u smanjenju osećaja stresa, depresije i anksioznosti,“ kaže Roti.

Barbara Kreski, bivša direktorka hortikulturne terapije u Botaničkoj bašti Čikaga, slaže se. „Sve se zapravo svodi na stres,“ kaže ona. „Možete logično zaključiti da boravak napolju prekida taj ‘kavez mišljenja’ koji vidimo kod stresa.“

Čak i samo uživanje u zelenilu, čak i sa distance, može biti terapeutski. Kada je istraživač sa Teksaškog univerziteta ,,A&M", Rodžer Ulrih, uporedio bolničke podatke pacijenata koji su se oporavljali od operacije žučne kese, otkrio je da su oni čije su sobe imale pogled na prirodu brže ozdravili nego oni koji su gledali u zid od cigala.

Prema Kreski, to je zato što „gledanje u prirodu daje našem mozgu odmor od intenzivnih kognitivnih funkcija,“ odnosno mentalnog napora koji svakodnevno ulažemo. „Priroda je lako razumljiva našim čulima — možete da gledate u drvo i ne morate ništa da rešavate,“ kaže Kreski.

Koliko vremena je potrebno da se opustite i oslobodite stresa kada izađete napolje? „Svakako manje od dvadeset minuta,“ kaže Kreski. „U tom roku, fiziološki pokazatelji kao što su znojenje, kortizol, srčani ritam i krvni pritisak vraćaju se u normalu.“

Ako nemate „zelenu ruku“, Kreski preporučuje da počnete sa biljkom koja ima jak senzorni efekat. „Nešto poput kompleta za gajenje začinskog bilja iz prodavnice je sjajno za početnike,“ kaže ona. Zapravo, istraživanja su pokazala da interakcija sa sobnim biljkama može zaista smanjiti psihološki i fiziološki stres.

I nemojte previše da se opterećujete ako vam biljka uvene i umre. „Biljke su tu da uvenu,“ kaže ona. „Krenite dalje, nemojte se nervirati. Ako kompostirate tu biljku, negujete sledeću, ne gubite ništa.“

Poboljšava društveni život

Za ljude koji imaju ograničene društvene kontakte, baštovanstvo može stvoriti osećaj ispunjenosti koji pomaže u prevazilaženju usamljenosti. „Može dovesti do samoodržavajućeg, pozitivnog ciklusa, jer što se bolje osećate zbog baštovanstva koje radite, to ste više motivisani da nastavite i da probate nove stvari u baštovanstvu,“ kaže Dajhl.

Takođe je divan način za sklapanje i jačanje novih prijateljstava — a da, to je takođe dobro za vaše zdravlje.

ističe da društvene veze mogu pomoći u smanjenju rizika od hroničnih bolesti i ozbiljnih oboljenja, kao što su bolesti srca, moždani udar, , depresija i anksioznost.

Možete potražiti lokalne klubove na društvenim mrežama ili se pridružiti obližnjoj zajedničkoj bašti. Pored toga, botaničke bašte i kooperativne ekstenzije često nude časove gde možete naučiti nove stvari i upoznati nove ljude.

A evo i najboljeg i najjednostavnijeg načina da upoznate nove ljude: Budite često u svojoj bašti. „Ako ste u prostoru između kuće i trotoara ili ulice, time ste dostupni za društvene kontakte,“ kaže Kreski. „To je kao da ste na verandi.“

Poboljšava ishranu

Ako gajite

 ili povrće, tu je očigledna prednost: možete jesti ono što ste uzgojili. Provoditi 30 minuta dnevno u jestivoj bašti dovoljno je vremena da napravite dobar rod — baštovanstvo je jednostavan način da unesete više hranljivih sastojaka u svoju ishranu.

„Ako sami gajite proizvode, svoje začinsko bilje i povrće, imate veću kontrolu jer imate priliku da gajite zdravu ishranu,“ kaže Vagenfeld. „Za ljude koji nemaju lak pristup voću i povrću, to menja život.“

 

Bonus video: