Menopauza pritiska srce: Može da poveća rizik od opasnih bolesti, ali evo šta često pomaže

Rizik od srčanih bolesti raste s godinama i kod muškaraca i kod žena. „Ali postoje faktori rizika od srčanih bolesti koji su posebno povezani sa starenjem jajnika“, kaže dr Krisandra Šufelt, saradnica direktora Kliničkog centra Majo za žensko zdravlje u Džeksonvilu na Floridi.

„Menopauza je složen proces obeležen promenama u nivoima hormona. Kako žena stari, jajnici proizvode manje estrogena.“

Estrogen je važan jer pomaže u zaštiti srca i krvnih sudova, kostiju, mozga, kože i vagine.

menopauze mogu trajati od tri meseca do više od 10 godina. Nizak nivo estrogena može povisiti nivo holesterola, što može povećati rizik od razvoja srčanih i kardiovaskularnih bolesti.

Estrogen štiti arterije ženskog srca na više načina, uključujući i smanjenje nakupljanja plaka. To znači da su žene posle menopauze pod većim rizikom od srčanih i kardiovaskularnih bolesti. Menopauza može izazvati palpitacije (osećaj da srce kuca brže nego obično) zbog promena u nivou hormona. To se ponekad može dogoditi tokom valunga. Srećom, palpitacije su obično bezopasne.

Kratak pregled zdravstvenih rizika povezanih sa srčanim oboljenjima kod žena u menopauzi i šta možete da uradite da smanjite rizik:

Povišen holesterol

U časopisu

 objavljeno je da tokom menopauze ukupni holesterol i takozvani „loš“ holesterol (LDL) mogu porasti, dok će se dobar holesterol (HDL) verovatno sniziti, što je loša vest jer je HDL potreban za izbacivanje viška holesterola koji telu nije potreban. Previše holesterola u krvi može dovesti do stvaranja plaka (stvrdnutih naslaga) u arterijama, što na kraju može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Gojaznost u predelu stomaka

Nakon 40. godine žene su sklonije gomilanju kilograma, naročito u predelu stomaka. Masnoća oko središnjeg dela tela i vitalnih organa, poput jetre, može povećati rizik od srčanih bolesti, čak i ako imate zdravu telesnu težinu, prema studiji objavljenoj 2021. godine u časopisu ,,Circulation".

Da biste proverili da li ste u riziku od visceralne masti, izmerite se. Obim struka širi od 90 cm povezuje se s rizikom od prerane smrti čak i kod osoba sa normalnim BMI-jem.

Metabolički sindrom

Tokom menopauze, ili čak u kasnoj perimenopauzi – kada menstruacije počinju da izostaju – žene imaju veću verovatnoću da razviju metabolički sindrom, koji predstavlja kombinaciju stanja uključujući višak masnoće u predelu stomaka, visok holesterol i povišen krvni pritisak, što povećava rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i moždanog udara.

Depresija

Depresija može štetno uticati na srce. Stres i anksioznost mogu smanjiti protok krvi ka srcu, izazvati ubrzan rad srca i povišen krvni pritisak, kao i povećati nivo hormona stresa, poput kortizola, što sve može povećati rizik od srčanih bolesti, prema podacima American Heart Association. Značajna

 o zdravlju žena u SAD-u (SWAN), objavljena 2019. godine, koja je obuhvatila 3302 žene uzrasta od 42 do 52 godine i pratila ih tokom 23 godine, pokazala je da su simptomi depresije bili izraženiji u kasnom periodu perimenopauze i postmenopauze nego u premenopauzi.

Prema studiji objavljenoj 2017. godine u časopisu

, žene koje imaju istoriju depresije imaju pet puta veći rizik da dožive ozbiljan depresivni napad tokom menopauze.

„Važno je govoriti o depresiji u periodu perimenopauze i menopauze“, kaže Šufelt. Razgovarajte sa svojim lekarom ako se stalno osećate tužno, anksiozno, beznadežno, razdražljivo ili iscrpljeno. „Nemojte ignorisati simptome depresije“, upozorava ona. „Postoje brojne efikasne mogućnosti lečenja“, uključujući lekove i psihoterapiju.

Poremećaj spavanja

Nemiran san često je jedan od prvih simptoma menopauze i perimenopauze. Hronično narušen san može biti faktor rizika za

. Tokom sna, krvni pritisak prirodno pada. Ako ne spavate dovoljno, vaš krvni pritisak može ostati povišen duži vremenski period, prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti. Visok krvni pritisak — iznad 130/80 mmHg — može povećati rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, kao i apneja u snu, koja je takođe češća u vreme menopauze i utiče na zdravlje srca.

„Iako hipertenzija ne znači nužno da imate apneju u snu, moglo bi biti korisno isključiti i taj uzrok“, kaže dr Šufelt.

Ako se često budite zbog simptoma menopauze, poput valunga, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom o hormonskoj nadomestnoj terapiji.

„Ne koristimo nadomestak estrogena za prevenciju srčanih bolesti, ali ga koristimo za upravljanje uznemirujućim simptomima“, kaže Šufelt.

„Ako ne možete da spavate celu noć jer se znojite, to je takođe ometajući simptom.“ Estrogeni flasteri, u kojima se niska doza estrogena primenjuje preko kože, mogu pomoći u ublažavanju simptoma menopauze, uključujući poremećen san.

Međutim, o uzimanju hormonske nadomestne terapije u bilo kom obliku neophodno je konsultovati se sa lekarom, jer osim koristi ona nosi i određene rizike po zdravlje.

 

Bonus video: