Roditelji koji se brinu zbog toga što dete teško sklapa prijateljstva, ima problema u komunikaciji ili se čini da je previše sklono samoći imaju razloga za zabrinutost, ne samo zbog izolacije u ranom uzrastu.
Grupa lekara sa sedištem u Australiji, Kini i SAD-u pronašla je dokaze da učinci osamljenosti u ranom uzrastu nisu ograničeni samo na detinjstvo, a moguće je da se najgori uticaj pokaže dugo nakon smrti roditelja.
"Usamljenost u detinjstvu bila je povezana s bržim kognitivnim padom i većim rizikom od incidencije
Usamljenost u detinjstvu predstavlja rizik za demenciju
Čak i ako usamljeno dete odraste u društvenu i otvorenu odraslu osobu, i dalje je verovatnije da će se kasnije u životu suočiti s kognitivnim problemima od onih koji su izjavili da se nisu osećali usamljeno tokom detinjstva, rekli su autori studije.
Nalazi su se bazirali na "kohortnoj studiji" podataka oko 13.500 ispitanika od 2011. do 2018. i preuzeti su iz Longitudinalne studije o zdravlju i penziji u Kini.
"S obzirom na trenutni nedostatak učinkovitih tretmana za promenu napredovanja demencije, identifikovanje ranih, promenljivih faktora rizika za kognitivni pad i demenciju ključno je za razvoj preventivnih strategija za ublažavanje ovog rastućeg tereta bolesti", rekao je tim, pozivajući na "intervencije" u ranom životnom uzrastu kako bi se "ublažio" mogući pad decenijama kasnije.
"Ovi nalazi sugerišu da usamljenost u detinjstvu može poslužiti kao nezavisni faktor rizika za kognitivni pad i demenciju u kasnijem životnom uzrastu", prema timu koji uključuje istraživače s Medicinskog fakulteta Capital u Pekingu, Univerziteta La Trobe u Melburnu, Škole javnog zdravstva Univerziteta u Bostonu, Medicinskog fakulteta Harvard, Univerziteta Edith Cowan i Univerziteta Zhejiang.
Bonus video:
Komentari (0)