Jedna kašičica je dovoljna: Naši preci su obožavali ovu namirnicu, nema u šta se ne meša

Prednosti meda su brojne i dalekosežne, daleko prevazilazeći njegovu ulogu zaslađivača u pecivima, slanim jelima i šoljama čaja.

Osim što obogaćuje bezbroj kulinarskih kreacija, ova gusta, viskozna tečnost sadrži jedinjenja koja mogu pomoći u podršci i zaštiti našeg tela – bilo da se konzumira ili nanosi lokalno.

Registrovani dijetetičari su otkrili više o nutritivnoj vrednosti i lekovitom potencijalu meda.

Objašnjenje meda

Medonosne pčele, kako znamo, su izuzetni insekti koji marljivo sakupljaju nektar sa cveća i potom ga pretvaraju u med u svojim košnicama.

„Med je jedinstven – prave ga medonosne pčele uz minimalnu potrebu za ljudskom intervencijom ili preradom“, kaže Marisa Karp, magistar nauka, registrovani dijetetičar i portparol Nacionalnog odbora za med (NHB) za sajt

Prednosti meda

Priča o boji

Boja i ukus meda zavise od vrsta cveća koje pčele posećuju. Svetliji med obično ima blaži ukus, dok tamniji med ima izraženiji, jači ukus. Postoji još jedna važna razlika.

„Tamnije vrste meda generalno sadrže viši nivo antioksidanasa i minerala nego svetlije vrste“, kaže Džejmi Mok, magistar nauka, registrovani dijetetičar i portparol Akademije za ishranu i dijetetiku.

Antioksidansi

„Med je izvor antioksidanasa, uključujući polifenole i flavonoide, koji doprinose njegovim antiinflamatornim i antimikrobnim svojstvima“, kaže Loren Manaker, registrovani dijetetičar u ,,Nutrition Now Counseling".

• Smanjuje upale: Ova korisna biljna jedinjenja mogu pomoći u borbi protiv patogenih bakterija i upala u telu, objašnjava Mok.
   
• Smanjuje rizik od bolesti: Unos antioksidanasa potencijalno može zaštititi telo od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, koji se dovode u vezu sa starenjem i hroničnim bolestima poput srčanih oboljenja i raka.

Nutrijenti

Bez obzira da li je svetao ili taman, med sadrži tragove sedam vitamina, 11 minerala, pet antioksidanasa i 17 aminokiselina, navodi Karp, uz napomenu da su ove vrednosti promenljive.

„Kao i vino, karakteristike meda mogu da se menjaju iz godine u godinu, u zavisnosti od klime i biljnog porekla, što čini svaku sortu jedinstvenom“, dodaje ona.

Upravljanje nivoom šećera u krvi

Antiupalna i antioksidativna svojstva meda mogu pomoći u regulaciji nivoa šećera u krvi, a njegovi antioksidansi mogu dodatno doprineti zaštiti od dijabetesa tipa 2 i prekomernog gojenja.

„Med ima nešto niži glikemijski indeks od šećera od trske, što znači da može izazvati sporiji porast nivoa šećera u krvi“, kaže Loren Manaker.

Ograničene doze

Ipak, kao i svi zaslađivači, med je najbolje konzumirati umereno.

„Zamislite ga kao dodatak za ukus, a ne kao opravdanje da zasladite baš sve“, kaže Manaker. „To što ima niži glikemijski indeks ne znači da ljudi mogu da ga konzumiraju u velikim količinama (kao Vini Pu) i očekuju stabilan šećer u krvi.“

I nema potrebe da preterujete, jer mala količina može imati snažan efekat.
Jedinstveni ukusi meda pojačavaju slatkoću i omogućavaju da se koristi manje količine u poređenju sa običnim šećerom, objašnjava Karp.

„Istraživanja pokazuju da možete postići istu slatkoću kao sa belim šećerom, koristeći oko 40% manje meda po zapremini“, dodaje ona.

Prirodni lek za kašalj

Antimikrobna svojstva meda mogu pomoći i kod ublažavanja kašlja i iritacije grla.

„Med je dokazano prirodno sredstvo protiv kašlja i koristi se vekovima“, kaže Karp, napominjući da je efikasan kao prirodna alternativa sirupima za kašalj koji se kupuju u apoteci – posebno za decu stariju od godinu dana.

„Iako med ne može zameniti prirodne procese isceljenja u telu, jedna kašičica može pomoći da se ublaži nadražaj i neprijatnost u grlu.“

Posekotine i opekotine

Med – posebno manuka med, vrhunski tip meda dobijen iz nektara drveta manuka (lat. Leptospermum scoparium) koje potiče sa Novog Zelanda – pokazao se uspešnim u poboljšanju regeneracije kože, podsticanju zarastanja rana i smanjenju upale kod površinskih opekotina.

„Manuka med ima antibakterijska, antivirusna, antiinflamatorna i antioksidativna svojstva, a zahvaljujući niskom pH i omekšavajućim efektima, ima lekovita svojstva koja mogu pomoći zdravlju kože“, kaže Mok.
Dodaje da ovaj monofloralni med sadrži vodonik-peroksid i metilglioksal (MGO), koji mogu uništiti određene bakterije, čineći ga efikasnijim za spoljašnju upotrebu.

Sirov med vs. prerađeni med

Tokom kupovine svetlih i tamnih sorti meda, možete naići i na sirov i prerađeni med.

• Sirov med: „Ne postoji zvanična regulativa koja definiše šta tačno predstavlja ‘sirov’ med, ali Nacionalni odbor za med ga definiše kao ‘med koji postoji u košnici ili se dobija ekstrakcijom, taloženjem ili ceđenjem bez dodavanja toplote’“, objašnjava Karp. Sirov med zadržava prirodne enzime, polen i korisne antioksidanse, dodaje Mok.
   
• Prerađeni med: Prerađeni med se zagreva na visoke temperature i mikrofiltrira, što mu produžava rok trajanja. „Ova količina prerade može ukloniti ili uništiti neke korisne sastojke prisutne u sirovom medu“, kaže Mok.
   
• Filtrirani med: Čak i sirov med može biti blago filtriran ili proceđen, zadržavajući većinu prirodnih nutrijenata i antioksidanasa. Ova minimalna obrada je opciona i ponekad se sprovodi uz pomoć blage toplote. „Mnogi ljudi preferiraju filtrirani med zbog glatke teksture i bistre boje, jer filtracija uklanja čestice poput zrna polena i voska“, objašnjava Karp. Takođe navodi da je studija Nacionalnog odbora za med iz 2012. godine pokazala da osnovni vitamini, minerali i antioksidansi ostaju očuvani bez obzira na primenu niskih temperatura tokom filtracije.

Bonus video: