Bol je prejaka: Raste slučajeva broj bolesti koja pogađa skoro 800 miliona ljudi, a najveći rizik je u ovim zemljama

Broj obolelih osoba porastao je sa 378 miliona u 1990. na 788 miliona u 2023. godini. Po prvi put, hronična bolest bubrega (HBB) svrstala se među deset vodećih uzroka smrti u svetu.

Studija, koju su sproveli istraživači sa NYU Langone Health, Univerziteta u Glazgovu i Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) Univerziteta u Vašingtonu, ispitala je globalni porast HBB-a. Stanje se razvija kada

 postepeno gube sposobnost uklanjanja otpada i viška tečnosti iz krvi. Dok blagi slučajevi mogu proći nezapaženo, uznapredovali stadijumi mogu dovesti do otkazivanja bubrega, što često zahteva dijalizu, zamensku terapiju ili transplantaciju.

Prema istraživačima, otprilike 14 procenata odraslih širom sveta sada živi sa hroničnom bolešću bubrega. Podaci takođe pokazuju da je 2023. godine od te bolesti umrlo oko 1,5 miliona ljudi, što odražava porast od više od šest procenata od 1993. godine nakon prilagođavanja globalnim promenama u starosnoj demografiji.

„Naš rad pokazuje da je hronična bolest bubrega česta, smrtonosna i da se pogoršava kao glavni javnozdravstveni problem“, rekao je za

koautor studije Džozef Koreš, dr. med., dr. sci., direktor Instituta za optimalno starenje Univerziteta Langone na ,,NYU Langone"-u.

U maju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) dodala hroničnu bolest bubrega svom globalnom planu usmerenog na smanjenje ranih smrtnih slučajeva od nezaraznih bolesti za trećinu do 2030. Coresh je napomenuo da stručnjacima, kako bi se efikasno rešila ova rastuća kriza, treba jasno i ažurno razumevanje načina širenja bolesti među populacijama.

Istraživanje

Novo izveštavanje, objavljeno u časopisu

, predstavlja najopsežniju procenu stanja u poslednjih gotovo 10 godina, prema autorima. Istraživanje je sprovedeno kao deo studije Global Burden of Disease (GBD) 2023, najopsežnijeg svetskog napora za praćenje gubitka zdravlja u različitim zemljama i tokom vremena. Njegovi nalazi se široko koriste za usmeravanje kreiranja politika i informisanje globalnih zdravstvenih istraživanja.

Za studiju, tim je analizirao 2.230 objavljenih istraživačkih radova i nacionalnih skupova podataka o zdravlju u 133 zemlje. Pored traženja obrazaca u dijagnozama i smrtnosti, ispitivali su i stopu invaliditeta izazvanog hroničnom bolešću bubrega.

Važan nalaz

Još jedan važan nalaz bio je da oštećena funkcija bubrega, osim što direktno ugrožava život ljudi, predstavlja ključni faktor rizika za bolesti srca, doprinoseći oko 12 procenata globalne smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Rezultati su takođe pokazali da je 2023. godine ovo stanje bilo 12. vodeći uzrok smanjenja kvaliteta života zbog invaliditeta.

Najveći faktori rizika za

 bubrega utvrđeni su kao visoka koncentracija šećera u krvi, visok krvni pritisak i visok indeks telesne mase. Većina ljudi sa hroničnom bolešću bubrega u studiji bila je u ranim fazama bolesti. To je važno, rekao je Koreš, jer brzo lečenje lekovima i promene životnih navika mogu sprečiti potrebu za dramatičnijim i skupljim intervencijama poput dijalize i transplantacije bubrega.

Dodao je da u podsaharskoj Africi, jugoistočnoj Aziji, Latinskoj Americi i drugim regionima sa niskim prihodima relativno malo ljudi prima dijalizu ili transplantaciju bubrega – verovatno zato što su ti tretmani manje dostupni i teže su finansijski ostvarivi u tim oblastima.

„Hronična bolest bubrega nedovoljno je dijagnostikovana i nedovoljno lečena“, rekla je suvodeća autorka studije, dr. med., dr. sci. Morgan Grams. „Naše izveštavanje naglašava potrebu za većim brojem testiranja urina kako bi se bolest otkrila u ranoj fazi, kao i potrebu da se osigura da pacijenti mogu da priušte i imaju pristup terapiji nakon dijagnoze.“

Grams, profesorka medicine na fakultetu ,,Grossman School of Medicine" Univerziteta Njujork, napomenula je da su u poslednjih pet godina postali dostupni novi

 koji mogu usporiti napredovanje bolesti bubrega i smanjiti rizik od srčanog udara, moždanog udara i zatajenja srca. Međutim, biće potrebno vreme da se ova poboljšanja odraze na globalnom nivou. Grams je takođe upozorila da, budući da hronična bolest bubrega nije dovoljno istražena, ona može biti čak i češća nego što trenutni podaci sugerišu.

 

Bonus video: