Fleke na licu nestaju za čas: Ovi tretmani provereno uklanjaju ružne tragove, Srpkinje se odavno kunu u njih

Nema ništa gore od buđenja sa osećajem da je vaša koža postala platno za nepravilnosti koje nikako ne možete da prikrijete, ma koliko se trudili. U jednom trenutku imate savršen, gladak ten, a već sledeći dan – iznenada, kao ni iz čega, tu je ta – mrlja.

Melazma, tj. smećkaste flekice koje se pojavljuju na koži lica, najčešće dolazi u obliku zagonetnog i dosadnog iznenađenja, koje se, naravno, najbolje vidi na najistaknutijim mestima. Ali, čekajte, nije sve tako crno (ili smeđe). Olakšavajući faktor je taj da to nije vaša „krivica“, a ni vaš način života.

 nije samo stvar koju vaše telo odluči da pokaže, to je kombinacija hormona, sunca i, naravno, genetike. Mrlje na licu, iako iritantne, mogu se uspešno obuzdati, a ponekad i potpuno ukloniti – pod uslovom da znate šta radite.

Melazma na licu

Melazma na licu nije samo estetski izazov, već i signal da se nešto unutar našeg tela promenilo, bilo da je reč o hormonima, spoljašnjim uticajima ili genetskim predispozicijama. Najčešće se pojavljuje na području čela, nosa, obraza i gornje usne, čineći da se osećamo kao da se naša koža igra sa nama. Prema mišljenju dr. med. Jelene Maljić, spec. dermatologije i venerologije, melazma je „obostrana, svetlo do tamno smeđa mrlja sa pravilnim ili nepravilnim ivicama“. Osim navedenog Maljić navodi: „Melazma može da ima i druge kliničke oblike kao što je centrofacijalna melazma (čelo, obrazi,

, gornja usna – najčešća prezentacija), malarna (obrazi i nos), mandibularna (linija vilice i brada) i može se pojaviti i ekstrafacijalno u području podlaktica, nadlaktica i ramena.“

Dr.sc. Maja Kovačević, dr.med., spec. dermatovenerolog dalje pojašnjava ovu pojavu: „U svakodnevnom kliničkom radu najčešće se susrećemo sa postupalnim hiperpigmentacijama, melazmom, solarnim lentigom i ephelides (sunčanim pegama). Postupalne hiperpigmentacije se pojavljuju nakon zaceljivanja kože. Najčešće nastaju kod pacijenata sa aknama koji ih istiskuju, a takođe se mogu pojaviti nakon upale kože uzrokovane atopijskim ili kontaktnim dermatitisom. Ove promene se mogu pojaviti i nakon estetskih tretmana kao što su hemijski peeling, microneedling ili laserski tretman ukoliko se pacijenti, u fazi dok im se još koža obnavlja, izlažu UV-svetlu bez fotoprotekcije. Mnogobrojni faktori utiču na njenu pojavu – izlaganje UV-zračenju, trudnoća, oralna hormonalna kontracepcija, hormonalni poremećaji, genetska sklonost i neki lekovi.“

S obzirom na to da je ovaj problem čest među ženama, posebno onima između 20. i 40. godine, može se reći da melazma nije baš prijateljica kože, ali nije ni kraj sveta. Izlaganje suncu, hormoni i genetika svi su upleteni u stvaranje tih mrlja koje izgledaju kao nepozvani gosti na koži.

Dr.med Maljić ističe elemente koji su uključeni u razvoj melazme, tako da svakako treba videti koliko njih prepoznajete kod sebe:

• porodična anamneza – 60% pacijenata navodi pojavnost melazme u porodici
   
• izlaganje suncu – ultraljubičasto i vidljivo svetlo podstiču proizvodnju melanina
   
• hormoni – trudnoća i upotreba oralnih kontraceptiva koji sadrže estrogen/progesteron, intrauterinih uložaka, implantata i hormonske terapije; poremećaji štitne žlezde takođe mogu biti povezani sa melazmom
   
• lekovi i dermatokozmetici koji sadrže mirise – moderni hemoterapeutici i mirisni sapuni, toaletne potrepštine i kozmetika mogu da izazovu fototoksičnu reakciju za podsticanje melazme

Melazma u trudnoći

Iako melazma može da bude neprijatan saputnik u životu svake žene, posebno se često pojavljuje u

, kada hormoni „plešu“ u svom najluđem ritmu. Mnoge žene primete pigmentacijske promene na koži koje su povezane sa trudnoćom, a takva melazma često se naziva i „trudnička maska“ (chloasma). Dr. Jelena Maljić navodi: „Trudnoća i upotreba oralnih kontraceptiva koji sadrže estrogen i progesteron mogu biti ključni faktori u razvoju melazme.“ Ovo je obično vremenski ograničeno, iako može da traje neko vreme i nakon što se trudnoća završi. Srećom, nakon porođaja, mrlje često blede, ali za to vreme možete se opustiti i primeniti odgovarajuće tretmane kako bi se smanjile.

Šta je melazma?

Melazma nije samo obična mrlja na koži – to je zagonetan proces unutrašnje hemije tela. To je problem koji je rezultat prekomerne proizvodnje melanina od strane melanocita (pigmentnih ćelija), koji se nakupljaju u keratinocite (ćelije kože) ili se talože u dermisu, dubljem sloju kože. Sklonost melazmi je genetski uslovljena, ali elementii poput izlaganja suncu i hormonalne promena svakako pogoršavaju situaciju. „Izlaganje suncu i ultraljubičastom svetlu podstiče proizvodnju melanina“, objašnjava dr. Maljić, a to je razlog zašto se melazma najčešće pojavljuje na izloženim delovima kože. Dakle, sve što treba da se zapitate kad vidite mrlje na licu je: „Kada sam bila na suncu?“ i „Da li je to vezano za moj hormonalni status?“.

Dr. Kovačević se nadovezala sa prvim i osnovnim potezom koji treba da uradimo kako bi sprečili nastanak melazme, ali i kada primetimo prve promene na koži – „U lečenju hiperpigmentacija koristimo različite lokalne preparate, a pritom nikako ne smemo da zaboravimo činjenicu kako najvažniju ulogu ima prevencija njihovog nastanka, tj. korišćenje proizvoda sa visokim zaštitnim faktorom i izbegavanje prekomernog izlaganja UV-zracima.“

Kako ukloniti melazmu?

Nema nikakvog magičnog rešenja za melazmu, ali postoji mnogo tretmana koji mogu da pomognu u njenom smanjenju i potpunom uklanjanju. U osnovi, najbolja obrana je dobra fotoprotekcija – što znači zaštitu od sunca cele godine. Dr. Jelena Maljić napominje: „Svakodnevna, celogodišnja zaštita od sunca – šešir širokog oboda, krema širokog spektra zaštite sa visokim faktorom (SPF 50+) i odgovorno fotoprotektivno ponašanje“, je ključ uspeha.

Ako je melazma već prisutna, možete primeniti tretmane poput kombinovanih preparata sa hidrokinonom, tretinoinom i lokalnim steroidima, kao i azelaičnom kiselinom. Za dublje i ozbiljnije slučajeve tu su i hemijski pilinzi i tretmani poput mikroiglica i IPL-a koji mogu pomoći u smanjenju pigmentacije, Dr. Kovačević kaže da su „aktivni sastojci koji nam pomažu u borbi sa hiperpigmentacijama analozi vitamina A, hidrokinon, vitamin C, niacinamid, azelaična kiselina,

, glikolna kiselina i sl. Neki od njih su dostupni isključivo na lekarski recept i primena im se savetuje samo pod nadzorom dermatologa. Rezultati su često nepredvidljivi i za njihovu pojavu potrebno je više meseci, a pritom su očekivane popratne pojave na koži poput iritacija kože, crvenila i ljuštenja.

Laserski tretmani su vrlo efikasni, međutim ponekad zahtevaju duži oporavak i često su cenovno teže dostupni svim pacijentima.“ Dr. Kovačević takođe upozorava na najvažniji potez za koji smo sami odgovorni i u kojem moramo da budemo uporni i dosledni: „Prilikom lečenja hiperpigmentacija ne smemo da zaboravimo činjenicu kako se pigment ponovo vraća ukoliko ne koristimo preporučene mere fotoprotekcije pa se, ukoliko ne planiramo da uvrstimo proizvod sa SPF-om u celogodišnju (!) rutinu nege kože, rezultati koje postignemo neće biti dugotrajni.“

Iako je proces tretiranja i lečenja dugotrajan, važno je istrajati jer se rezultati ipak vide, a melazma ne mora da bude trajno stanje kože. S obzirom na to da je melazma pravi „test strpljenja“, savetuje se takođe prilagoditi svoj način života i navike, posebno kada je reč o sunčanju, hormonskoj terapiji i kozmetici. Dakle, ako ste zabrinuti zbog tih mrlja na licu, znajte da imate opcije – samo treba da se posvetite pravilnoj nezi kože, kontinuiranoj i apsolutnoj zaštiti od sunca i, naravno, da pratite upute svog dermatologa kako bi se uspešno borili protiv tih nepozvanih mrlja, piše

. 

 

 

Bonus video: