Žene digle ruke od muškaraca: Mrzi ih da ulaze u veze, a za sve je kriv ovaj pakleni problem

 su konačno dali naziv nečemu sa čim se mnoge žene bore godinama. Zove se „mankeeping“ i pomaže da se objasni zašto se toliko žena potpuno povlači iz sveta zabavljanja.

,,Mankeeping" opisuje emocionalni rad koji žene na kraju obavljaju u vezama. To prevazilazi pamćenje rođendana ili organizovanje društvenih planova.

To znači biti jedina osoba na koju se partner oslanja. Upravljati njegovim stresom. Tumačiti njegovo raspoloženje. Držati ga za ruku kroz osećanja koja neće podeliti ni sa kim drugim. Sve to — neplaćeno, nepriznato i često neuzvraćeno.

Koreni ovog problema povezani su s onim što stručnjaci nazivaju epidemijom muške usamljenosti. Kako sve više muškaraca prijavljuje da imaju malo bliskih prijateljstava, od romantičnih partnerki se očekuje da nadoknade taj manjak.

Umesto da stvari obrađuju s prijateljima, mnogi muškarci sav emocionalni teret prebacuju na ženu s kojom izlaze. Ona postaje cela njegova emocionalna infrastruktura.

Žena masovno odustaju od zabavljanja

Mnoge žene više nisu zainteresovane za takvu dinamiku. Prema istraživanju centra

, samo 38% samih žena u SAD trenutno traži vezu. Kod samih muškaraca taj broj skače na 61%. Razlika govori mnogo. Žene ne odustaju od ljubavi. One odustaju od toga da budu nečiji terapeut s beneficijama.

opisuje mankeeping kao moderni produžetak emocionalnog rada, onaj koji partnerku pretvara u ličnog životnog kouča. Ovo nema veze s izbegavanjem ranjivosti. Ovo je odbijanje da se nosi tuđa emocionalna težina dok zauzvrat dolazi malo ili ništa. I nema ničeg pogrešnog u tome da se tako osećate.

Neki muškarci jesu počeli više da se otvaraju, što je dobro. Ali prečesto se ta otvorenost sruči u krilo osobe s kojom spavaju, umesto u krug prijatelja ili kod terapeuta. Ranjivost bez granica može da deluje više kao teret nego kao iskorak.

Ne traže mnogo

Ono što žene žele nije komplikovano. Žele zajednički trud. Međusobnu podršku. Emocionalnu odgovornost koja se ne prebacuje kao grupni projekat.

Kada toga nema, biraju mir umesto stresa. I ne izvinjavaju se zbog toga.

Neke

 se nazivaju ogorčenim jer se povlače iz sveta zabavljanja. Druge se proglašavaju hladnim. Ali ono što one zapravo rade jeste zaštita sopstvenog kapaciteta. Odluka da se ostane sam retko potiče iz poraza. Ona dolazi iz svesti o tome koliko još energije imaju da pruže.

Sve dok se taj disbalans ne promeni, sve više žena će nastaviti da se udaljava. Biti sam je lakše nego upravljati tuđim emocionalnim životom.

 

Bonus video: