Dvoje maloletne dece iz jedne srpske porodice u Beču već pola godine nalazi se pod starateljstvom gradskih institucija. Roditelji tvrde da su mališani oduzeti bez pravih dokaza, bez razgovora i bez objašnjenja, te da su smešteni u objekat pod strogim nadzorom, koji – kako kažu – više podseća na zatvor nego na prihvatilište za decu.

Otac dečaka i devojčice, uspešan biznismen i humanitarac srpskog porekla, poznat po brojnim nagradama i dobrotvornim akcijama širom regiona, moli institucije da se njihov slučaj hitno preispita. Kako navodi, sve je počelo 7. maja kada je dete u školi, ljuto zbog oduzetog telefona, reklo da ga roditelji tuku.

Bez ikakve dodatne provere – deca su istog dana oduzeta. Kasnije je, tvrde roditelji i zaposleni u školi, dete priznalo da je sve izmislilo jer je kazna bila “bez telefona i igrica”.

Ipak, uprkos toj činjenici, mera oduzimanja dece ostala je na snazi.

Porodica ističe da ih niko iz nadležnih službi nikada nije pozvao da objasne svoju stranu priče. Sva rešenja donošena su bez njihovog prisustva, razgovora ili saglasnosti.

Prema njihovim rečima, deca nisu u klasičnom kriznom centru, već u zatvorenoj kući pod nadzorom grada, gde su uslovi strogi – zaključana vrata, rešetke na prozorima, ograničeno kretanje, zabrana igračaka i minimalan kontakt sa bilo kim spolja.

Majci je dozvoljeno da decu vidi jednom nedeljno, pod nadzorom. Otac ne sme uopšte da im priđe.

„Naša deca plaču i mole da se vrate kući, ali niko ne čuje njihov glas“, kažu roditelji za Vesti online.

Objekat u kojem su smešteni mališani, tvrde oni, već je ranije bio prijavljivan austrijskom Ombudsmanu zbog loših uslova.

Porodica navodi i primer iz sopstvenog iskustva: njihova trogodišnja devojčica odvedena je iz vrtića bez prisustva roditelja, advokata ili svedoka. Kao razlozi navedeno je da je dete „fizički nerazvijeno“, da „majka tri dana nije donela papuče“ i da su roditelji „neorganizovani“. Devojčica, tvrde, tada nije imala nikakav zdravstveni problem – a danas je bolesna, povučena i emotivno uznemirena.

Deca pokazuju znake ozbiljnog stresa: jedno ima neurodermitis koji se pojavljuje usled psihičke traume, drugo pati od nesanice, anksioznosti i povlačenja.

Roditelji su posebno uznemireni jer, kako tvrde, o sudbini njihove dece odlučuje samo jedna službenica Magistrata:

„Rekla nam je: ‘Decu nećete videti do njihovog 18. rođendana. Ja odlučujem. Ja sam zakon. Žalite se kome god hoćete.’“

Po njihovim rečima, ovakav pristup je nehuman i suprotan zakonu, koji zahteva timske i višestruke procene u slučajevima zaštite dece.

Porodica se 22. jula obratila svim najvišim gradskim institucijama u Beču, uključujući i kancelariju gradonačelnika, tražeći nezavisnu kontrolu postupka. Umesto odgovora – ponovo su vraćeni u ruke istih službi.

Navode i da njihov advokat trenutno zastupa još više od deset sličnih slučajeva u kojima su deca srpskog porekla oduzimana pod spornim okolnostima. Po njihovom mišljenju, najugroženije su strane porodice koje slabije govore nemački i ne poznaju sistem.

Upozoravaju da je postupanje u ovom slučaju u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama o pravima deteta i evropskim zakonima koji štite pravo na porodični život i zabranjuju nehumano postupanje.

Na kraju uputili su snažan apel:

„Nikada nismo bili nasilni. Ne pijemo, ne pušimo, ne koristimo droge. Radimo, živimo mirno i samo želimo da se naša deca vrate kući. Naša deca nisu zločinci, već žrtve sistema koji je izgubio ljudskost. Njihovi kreveti su prazni šest meseci. Svaki dan čekamo poziv koji ne dolazi. Ne tražimo milost – tražimo pravdu.“

„Ako sistem može da oduzme dete bez dokaza, bez želje da čuje i bez srca da razume – onda to nije zaštita, već strah. Molimo sve koji mogu da pomognu – ne okrećite glavu. Vratite decu roditeljima. Vratite detinjstvo onima koji ga upravo gube.“