Drugog januara 1999. godine u američkom gradiću Mesa, u Arizoni, sve je izgledalo kao običan zimski dan. Ulice su još bile okićene božićnim svetlima, deca su se igrala u dvorištima, a mirisi prazničnih kolača širili su se iz domova. U dvorištu porodice Bigs, dve sestre, Mikele i Kimber, odlučile su da se počaste sladoledom. Imale su spremne novčiće i čekale kamion sa muzikom koja se čula na kraju ulice.
Kimber je iznenada bilo hladno, pa je otrčala kući po jaknu. Nestala je na svega devedeset sekundi. Kad se vratila, Mihele više nije bilo. Na zemlji je ležao njen bicikl, pored njega rasuti novčići. I tu se završava svaki trag o devojčici od jedanaest godina.
Grad preplavljen plakatima
Već istog dana Mesa je bila oblepljena plakatima sa Mihelinom slikom i očajničkom molbom njenih roditelja: „Pomozite nam da pronađemo našu ćerku.“ Helikopteri su nadletali naselje, policija i volonteri pretraživali su svaki ugao — dvorišta, podrume, napuštene hale i šumske puteve. Ipak, nije bilo ni jednog jedinog svedoka koji je video devojčicu nestalu za manje od dva minuta.
Policija je najpre sumnjala na porodicu. Otac Darijen lagao je o tome gde je bio u trenutku nestanka — ispostavilo se da je krio aferu, ne zločin. Posle nekoliko poligrafa i suza, isključen je iz istrage. Sumnja je potom pala na komšiju Dija Blaloka, već osuđivanog nasilnika. Jedna žena ga je optužila za brutalno prebijanje i povezala sa Mikelinim nestankom, ali je preminula pre nego što je mogla da svedoči. U njegovoj kući ništa nije pronađeno, a pravda nikada nije stigla do kraja. Ipak, porodica Bigs je verovala da je on odgovoran.
Godine ćutanja i trag nade
Prolazile su godine. Mihaela je postala lice sa nestalih plakata, simbol izgubljenog detinjstva. Njeni roditelji su se razveli, a sestra Kimber godinama je nosila teret krivice što ju je ostavila samu tih sudbonosnih devedeset sekundi.
A onda, devetnaest godina kasnije — tračak nade.
U malom mestu u Viskonsinu, muškarac je u ruke dobio novčanicu od jednog dolara sa natpisom:
„Zovem se Mihaela Bigs, oteta sam u Mesi. Živa sam.“
Vest je munjevito obišla Ameriku. Policija je zaplenila novčanicu, ali istraga nije uspela da otkrije ko je poruku napisao. Rukopis nije ličio na njen, ali neki su verovali da, ako je živa, možda više ni ne piše kao dete koje je bila.
Za roditelje, ta poruka je bila slamka spasa — ali i novi udarac. Nada i sumnja smenjivale su se iz dana u dan. Da li je to zaista bio njen glas iz tame? Ili samo još jedna surova šala?
Misterija koja traje
Dvadeset šest godina kasnije, nestanak Mihaele Bigs i dalje je misterija. Njen bicikl i novčići ostali su simbol trenutka koji je zauvek promenio jednu porodicu. Kimber danas ima sina, kojem priča o svojoj izgubljenoj sestri. On je zove svojim anđelom čuvarom.
Jer negde, u nekom srcu, nada da je Mihaela još živa — nikada nije potpuno umrla.
Komentari (0)