Trulo voće se gomila ispod drveta? Nemojte ga bacati, vrednije je nego što mislite!

Kad se pod

nakupi , većina ljudi instinktivno posegne za grabuljama i kantom. Ali ono što izgleda kao baštenski otpad često krije više koristi nego što se na prvi pogled čini. Ako plodovi nisu zahvaćeni gljivicama, mogu postati prirodni izvor hranljivih materija za zemlju, pa čak i sirovina za domaće đubrivo. Ključ je u tome da se prepozna razlika između prezrelog i bolesnog voća – jer jedno hrani, a drugo širi bolest.

Zemlja prepoznaje kad joj se nešto vraća s poštovanjem. Zdravi plodovi, iako mekani i tamni, mogu se zakopati ispod žbunja ili dodati u kompost, gde će se pretvoriti u bogat sloj koji hrani korenje. Ali ako se na njima pojave bele ili sive mrlje, ili ako imaju neprijatan miris truleži, vreme je da se iznesu iz bašte – daleko od biljaka koje bi mogle da preuzmu infekciju.

 

U voćnjacima i dvorištima, opalo voće često ostaje neprimećeno dok ne počne da privlači ose ili da se raspada pod nogama. Ipak, oni koji znaju da ga „čitaju“ mogu izvući mnogo više – ne samo za biljke, već i za sebe. Neki plodovi, ako nisu plesnjivi, mogu se čak i termički obraditi i pretvoriti u kompot ili džem. Nije svaki truli plod za bacanje – ali svaki zahteva pažnju.

Uklanjanje zaraženih plodova jednako je važno kao i korišćenje zdravih. Gljivice koje napadnu jabuke ili šljive mogu prezimeti u zemlji i sledeće godine napasti celu krošnju. Zato je važno ne zakopavati bolesne plodove, već ih odložiti u zatvorene kante ili spaliti ako je moguće. Prevencija počinje na zemlji, ne na grani, navodi

.

Bonus video: