Mozak strada: Srbi svakodnevno rade ovu stvar, misle da je bezazlena, a evo šta se zapravo krije iza nje

Vreme provedeno na društvenim mrežama u mozgu se ,,nagrađuje" dopaminom, pa je lako razviti odnos sličan zavisnosti. Kako prepoznati zavisnost od društvenih mreža i kako prekinuti začarani krug, pročitajte u nastavku.

Činjenica je da većina nas provodi veliki deo svog života ispred ekrana, posebno pametnih telefona. Prema istraživanjima Pew Research-a iz 2021. i 2022. godine, 31 % odraslih Amerikanaca i 46 % američkih tinejdžera kaže da su gotovo konstantno na internetu.

Dok mnogi ljudi koriste telefone u potrazi za vestima ili radi komunikacije, većinu vremena zapravo provode na društvenim mrežama. Iako imaju i svoje negativne strane, aplikacije poput Instagrama, Facebook-a i TikTok-a pružaju nam zabavu i gotovo trenutnu dozu dopamina – molekula sreće i zadovoljstva – kako navodi

.

Ako nas nešto zabavlja i donosi nam sreću, da li toga može biti previše?

 kao primer navodi slučaj studenta Džeroma Jenkiја. Džerom opisuje kako je na prvoj godini fakulteta primetio da mu korišćenje društvenih mreža, posebno TikToka, postaje problematično iako je ranije u tome uživao. ,,Počelo je fizički da me iscrpljuje jer sam tada satima skrolovao, nisam spavao, aplikacija mi je oduzimala sate iz dana. Nisam mnogo drugih stvari radio u slobodno vreme", objasnio je.

Kada je aktivnost koja mu je prvo donosila zabavu počela da narušava njegovo mentalno zdravlje, gušeći njegovu kreativnost i iskrivljujući njegov osećaj vrednosti, odlučio je da mu je potrebna pauza – i uspeo je u tome. Njegov slučaj nije jedinstven, što potvrđuje i prethodno pomenuto istraživanje.

Kako prepoznati zavisnost od društvenih mreža?

Budući da je reč o aktivnosti koja nam pruža zabavu i sreću, te služi kao brz izvor dopamina, nije teško upasti u začarani krug sličan onom kod drugih, priznatih zavisnosti. Problem nastaje kada neprestano provodimo previše vremena na društvenim mrežama u potrazi za zadovoljstvom koje postaje sve teže postići. To vodi ka još više sati provedenih na telefonu ili računaru, uz istovremeno zanemarivanje svakodnevnih obaveza.

 navodi nekoliko znakova po kojima se može prepoznati da nam vreme provedeno na društvenim mrežama šteti i da bismo trebali da ga ograničimo:

• Potreba za stalnim proveravanjem i korišćenjem društvenih mreža, čak i kada bi osoba trebalo da se bavi nečim drugim.
   
• Gubitak kontrole nad vremenom provedenim na mrežama, što može dovesti do zanemarivanja važnih obaveza i aktivnosti.
   
• Osećaj nemira ili anksioznosti kada osoba nije na mrežama ili im ne može pristupiti.
   
• Smanjenje društvenih kontakata u stvarnom životu, uz sve više vremena provedenog u virtuelnom svetu.
   
• Osećaj depresije, usamljenosti, neispunjenosti ili bezvrednosti zbog upoređivanja sopstvenog života sa životima drugih na društvenim mrežama.

Povećanje fizičkih simptoma kao što su

, umor, nesanica, zamor očiju, bol u leđima ili vratu kao posledica dugotrajnog korišćenja društvenih mreža.

Ako primetite neke od ovih simptoma i mislite da biste mogli biti previše zavisni od društvenih mreža, bilo bi dobro da potražite pomoć stručnjaka.

Posledice prekomernog korišćenja društvenih mreža i kako sebi pomoći

Zavisnost od društvenih mreža može izazvati mentalne, ali i fizičke probleme. Istraživanje iz 2017. godine pokazalo je da prekomerno korišćenje društvenih mreža kod adolescenata dovodi do tuge, povećane stope samoubistava, maltretiranja i stresa.

Pregledno istraživanje iz 2020. godine ukazuje na vezu između korišćenja društvenih mreža i razvoja mentalnih poremećaja kao što su

 i anksioznost. Pretpostavlja se da se to može dogoditi zato što povećana upotreba društvenih mreža može dovesti do problema sa snom, manjka fizičke aktivnosti i pritiska vršnjaka.

Kako da smanjite upotrebu aplikacija društvenih mreža?

Preporučuju se sledeći koraci:

• Uklonite aplikacije sa mobilnog telefona ili uređaja koji najčešće koristite i držite ih van vidokruga.
   
• Ostavite telefon u drugoj sobi.
   
• Ne nosite telefon u spavaću sobu.
   
• Preuzmite aplikacije koje mogu ograničiti vreme provedeno na društvenim mrežama.
   
• Pronađite hobi koji ne uključuje korišćenje ekrana.
   
• Izbegavajte korišćenje telefona tokom obroka.
   
• Isključite obaveštenja sa aplikacija.
   
• Uklonite sve prijatelje i pratioce koje ne poznajete u stvarnom životu.
   
• Ignorišite negativne poruke.
   
• Redovno pravite pauze od društvenih mreža.
   
• Potražite pomoć i podršku prijatelja i porodice.

Ipak, u težim slučajevima ovi koraci možda neće biti dovoljni, pa je tada najbolje potražiti pomoć stručnjaka.

Zavisnost od društvenih mreža već se leči u nekim klinikama

Trenutno, zavisnost od interneta i društvenih mreža nije priznata kao zvanična klinička dijagnoza. Još uvek postoje brojna pitanja o tome da li se može kvalifikovati kao poremećaj mentalnog zdravlja sam po sebi ili bi trebalo da se posmatra kao deo nekog drugog mentalnog poremećaja. Takođe postoje dileme oko toga kako definisati, meriti, testirati i lečiti ovu pojavu.

Ipak, većina stručnjaka se slaže da, bez obzira na to da li je reč o pravoj zavisnosti ili nečemu sličnom, prekomerno vreme provedeno pred ekranom može imati negativne posledice po zdravlje – naročito kada su u pitanju

.

Dr. Majkl Rić, samoproglašeni "medijatar" ili lekar za društvene mreže, leči mlade pacijente od stanja koje naziva problematična upotreba medija u Klinici za poremećaje interaktivnih medija u Dečjoj bolnici u Bostonu.

„Problem nastaje kada svakodnevne aktivnosti osobe na neki način budu narušene. Ne spavaju dovoljno. Prejedaju se. Izostaju iz škole ili spavaju na časovima. Izoluju se od svojih prijatelja“, objašnjava dr. Rić.

Dodaje da bi voleo da izbegne model zavisnosti: „Kao društvo, koristimo termin 'zavisnost' s negativnim prizvukom. Smatramo da su zavisnici slabi ljudi sa slabim karakterom. Još uvek pristupamo zavisnosti, iskreno rečeno, kao nečemu što treba kazniti, a ne izlečiti.“

Rić takođe ne smatra da je tehnologija uzrok problema kod njegovih pacijenata – već da ih samo pojačava.

 

 

Bonus video: