Produžava život: Ako ovo radite svakog dana, velike su šanse da ćete proslaviti 100. rođendan

Nikada nije kasno da osetite dobrobiti redovnog vežbanja. Novi izveštaj objavljen u

otkriva da fizička aktivnost donosi zdravstvene koristi čak i ako ste tek počeli da se krećete.

Istraživački tim, koji predvode naučnici sa Univerziteta Kvinslend u Australiji, otkrio je da osobe koje su bile fizički aktivne tokom celog života smanjuju rizik od smrti iz bilo kog uzroka za 30 do 40 procenata. Međutim, i oni koji su od neaktivnih postali aktivni smanjuju svoj rizik za 20 do 25 procenata u poređenju sa onima koji su ostali neaktivni.

„Ovo se slaže sa dokazima da čak i nivo fizičke aktivnosti manji od preporučenog može doneti značajne zdravstvene koristi, kao i sa tvrdnjom da je bilo kakva fizička aktivnost bolja nego nikakva“, naveli su istraživači.

trenutno preporučuje da odrasle osobe nedeljno imaju između 150 i 300 minuta umerenih fizičkih aktivnosti ili između 75 i 150 minuta intenzivnih aktivnosti — ili kombinaciju oba.

Dugovečnost

Prethodna istraživanja su obično beležila navike vežbanja u samo jednom trenutku, ali ova studija je pratila obrasce kretanja ljudi tokom više godina, stvarajući mnogo jasniju sliku o tome kako kontinuirana fizička aktivnost utiče na

, uzimajući u obzir promene u navikama tokom života.

Za potrebe studije, istraživači su analizirali objedinjene podatke iz 85 ranijih studija koje su ispitivale uticaj fizičke aktivnosti na zdravlje i rizik od smrti. Obim studija varirao je od 357 učesnika do više od 6,5 miliona ljudi.

Smernice

Iako studija nije precizirala šta se sve smatra fizičkom aktivnošću, istraživači su pratili smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO), fokusirajući se na potrošnju energije iznad bazalnog metabolizma. SZO definiše fizičku aktivnost kao „svaki pokret tela koji proizvode skeletni mišići i koji zahteva potrošnju energije“. To uključuje bilo kakvo kretanje — čak i tokom slobodnog vremena, a ne samo vežbanje u teretani. Dakle, brisanje poda ili žustra šetnja mogu se računati kao umerena aktivnost.

navode da se umereno intenzivna fizička aktivnost može odnositi na brzu šetnju, laganu vožnju bicikla, tenis u parovima, aktivnu jogu, ples, opšte radove u dvorištu ili vežbe u vodi. Intenzivna aktivnost obuhvata džogiranje, plivanje dužina, tenis u singlu, aerobni ples, brzu vožnju bicikla, preskakanje vijače ili radove u dvorištu koji uključuju kopanje ili lopatanje.

Istraživači su takođe otkrili da su čak i osobe koje su bile fizički aktivne u mlađim godinama, ali su kasnije smanjile nivo aktivnosti, i dalje imale koristi od te „akumulirane“ aktivnosti. Ipak, izveštaj naglašava da dosledna fizička aktivnost tokom celog života pruža znatno veće zdravstvene koristi od aktivnosti u prošlosti.

 

Bonus video: