Navalite na jesenji začin: Meša se u hranu i piće, a odličan je za kontrolu šećera u krvi

 je mnogo više od prijatnog začina za ovsenu kašu ili kolače. Ljubitelje će obradovati vest da je cimet proučavan zbog svojih potencijalnih efekata na nivo šećera u krvi, upale i opšte zdravlje. Iako su istraživanja o zdravstvenim koristima cimeta obećavajuća, stručnjaci naglašavaju da, kao i sva zdrava hrana, treba da se posmatra kao dodatna podrška ishrani — a ne kao čudotvorni lek.

Drugim rečima, cimet može da doprinese zdravijoj ishrani, ali nije zamena za lekove, uravnotežen jelovnik ili zdrav način života.

Evo šta je važno da znate.

Šta kažu istraživanja o prednostima cimeta

Kontrola šećera u krvi

Cimet se dugo povezuje sa kontrolom šećera u krvi, a istraživanja sugerišu da može pružiti određenu korist. 

„Cimet pomaže kod šećera u krvi; nije samo marketing, ali efekat je umeren,“ kaže Don Džekson Blatner, RDN, CSSD za sajt

.

Studije pokazuju da osobe sa povišenim šećerom u krvi ponekad beleže male padove u nivou glukoze na tašte i A1C kada redovno konzumiraju cimet, posebno u dozama od oko 1–6 grama (otprilike ½ do 2 kašičice) dnevno.

Maja Feler, MS, RD, CDN, primećuje da su dokazi pomešani. Cimet može pomoći da se ublaže skokovi šećera nakon obroka, ali treba ga posmatrati kao deo šire nutritivne slike, kaže ona.

Antioksidansi i antiupalni spojevi

Cimet je bogat fitohemikalijama, uključujući cinamaldehid, katehine, proantocijanidine i flavone. Ovi spojevi daju začinu njegov karakterističan miris, a takođe doprinose antioksidativnim i protivupalnim svojstvima. Naučnici su otkrili da cimet podržava insulinske receptore, poboljšava transport glukoze i smanjuje upalu, prema Blatner.

Feler dodaje da je cimet zaista bogat flavonoidima, ali je problem količina: „Za većinu ljudi to je prstohvat, ne kašika. U prstohvatu nema dovoljno da stvarno utiče na vaše zdravlje.“

Cimet možda nije lek za sve, ali kada se redovno dodaje u pažljivo osmišljenu ishranu, može biti ukusan način da se podrži zdrav nivo šećera u krvi, unesu antioksidansi i smanji potreba za dodatnim šećerom. Blatner to sažima ovako: „Cimet nije magično rešenje, ali je lak i ukusan način da dobijete koristi kada se doda u uravnoteženu ishranu.“

Kasija ili Cejlonski: Da li vrsta cimeta ima značaja?

Da, vrsta cimeta koju jedete je bitna, slažu se oba stručnjaka. Kasija je najčešća i najpristupačnija vrsta; potiče od nekoliko vrsta Cinnamomum, uglavnom Cinnamomum cassia, Cinnamomum burmannii (indonežanska kasija) i Cinnamomum loureiroi (Saigon ili vijetnamska kasija). Cejlonski cimet, često nazivan „pravim cimetom,“ potiče od kore drveta Cinnamomum verum i manje je dostupan.

Obe vrste deluju slično na

, ali Kasija sadrži više kumarina, jedinjenja koje u velikim dozama može uticati na zdravlje jetre. Za one koji koriste kašičicu ili više dnevno, Blatner preporučuje izbor Cejlonskog cimeta jer ima manje kumarina. Feller takođe ističe važnost porekla, napominjući da se autentičnost i kvalitet razlikuju među brendovima.

7 načina da unesete više cimeta

Svestranost cimeta omogućava da se lako pospeši kako slana, tako i slatka jela (a ako malo cimeta pojača uživanje u zdravoj hrani, to je još bolje).

Evo nekoliko kreativnih predloga kako da ga uključite u svoju rutinu:

• Jutarnji podsticaj: Dodajte u kafu ili čaj umesto šećera, ili ga blendujte u smutije. Blatner predlaže kombinaciju banana, putera od kikirikija i cimeta za ukus.
   
• Užina: Pomešajte sa grčkim jogurtom, čija pudingom ili sirom i koristite kao umak za kriške jabuke ili kruške.
   
• Toplota za povrće: Pospite pečene šargarepe, batat ili tikvu cimetom, maslinovim uljem i morskom solju.
   
• Slana jela: Dodajte u čili, karije ili meso. „Širom sveta ljudi koriste cimet na interesantne načine,“ kaže Feler, ističući da začin može doneti ravnotežu i dubinu slanim jelima, naročito onima inspirisanim kuhinjama Kine, Indije i jugoistočne Azije.
   
• Pića: Potopite štapiće cimeta u toplu vodu za čaj, ili ih dodajte u sajder i toplu čokoladu.
   
• Pečenje i žitarice: Stavite začin u testo za palačinke ili vafle,
  
  koje se natapaju preko noći, pa čak i testo za lepinje.
   
• Slatki užitak: Blatner napominje da cimet može aktivirati receptore za slatko, pomažući hrani da bude slađa bez dodatnog šećera — koristan trik ako želite da smanjite unos zaslađivača.

 

Bonus video: