Ramena često podižemo i istežemo leđa jer nas taj pokret opušta, osvežava i daje osećaj prijatnosti. Ali, šta se zapravo dešava u telu kada to uradimo?
Kod zdravih odraslih osoba, takvo istezanje dovodi do brzog pada krvnog pritiska, pokazala su istraživanja. Reakcija tela na ovaj pokret mogla bi da objasni zašto se osećamo smirenije nakon istezanja.
Lekari sa Univerziteta u Minesoti pretpostavljaju da istezanje mišića gornjeg dela leđa aktivira refleks putem parasimpatičkog nervnog sistema, što bi moglo da objasni osećaj opuštenosti. Prošlog meseca objavili su deo svojih nalaza u maloj studiji u naučnom časopisu
Pad krvnog pritiska i usporavanje srčanog ritma mogli bi biti razlog za onaj prijatni osećaj koji nas preplavi nakon istezanja, objašnjava Horhe L. Rejes, specijalizant kardiologije i glavni autor studije sa Univerziteta u Minesoti.
Ako naučnici uspeju do kraja da razumeju zašto ovo jednostavno istezanje snižava krvni pritisak, mogli bi to znanje da iskoriste kao osnovu za nove pristupe u lečenju stresa i drugih zdravstvenih tegoba, objašnjava Dejvid Bendit, profesor medicine i šef kardiovaskularnog odeljenja na Univerzitetu u Minesoti.
„Radi se o maloj cigli u velikom zidu razumevanja kako ljudsko telo funkcioniše“, rekao je Bendit.
„Dramatičan“ pad krvnog pritiska
U istraživanju je učestvovalo 24 odraslih osoba, prosečne starosti 34 godine, koje su bile upućene u Medicinski centar Univerziteta u Minesoti zbog simptoma vrtoglavice ili gotovo gubitka svesti, nevezanih za istezanje. Učesnici su sedeli na stolici sa rukama na nogama. Lekar im je zatim rekao da podignu ramena ka ušima, lagano se nagnu unazad i istegnu gornji deo
Kada su učesnici istegli leđa, istraživači su primetili „prilično dramatičan“ pad krvnog pritiska, rekao je Rejes. Obično, kada krvni pritisak opadne, srčani ritam se ubrza kako bi se održao protok krvi, objašnjava Bendit. (To se, na primer, dešava kada ustanemo, jer gravitacija povlači krv ka nogama.) Međutim, tokom istezanja leđa, srčani ritam učesnika nije porastao koliko se očekivalo.
Ta kombinacija – pad krvnog pritiska bez povećanja srčanog ritma – mogla bi biti rezultat reakcije parasimpatičkog nervnog sistema i objasniti zašto se mnogi osećaju opušteno nakon istezanja, kaže Rejes. „Radi se o maloj studiji i koncept je još uvek spekulativan, ali takve studije mogu otvoriti vrata daljim istraživanjima“, rekao je Bendit. „Prilično sam uveren, iako ne mogu da tvrdim sa 100% sigurnošću, da se radi o spinalnom refleksu.“
Većina učesnika u studiji bile su mlade žene upućene u kliniku zbog simptoma vrtoglavice ili nesvestice, pa je potrebno ponoviti istraživanje na širem uzorku, navode istraživači. Bendit dodaje da su do sada proučili reakcije kod „gotovo 150 osoba“ i veruju da istezanje mišića leđa aktivira zajednički refleks, jer su taj fenomen primetili kod gotovo svih – osim kod osoba sa Parkinsonovom bolešću i drugim teškim neurološkim poremećajima.
Kod nekih ljudi, nagla kardiovaskularna reakcija – pad krvnog pritiska bez porasta srčanog ritma – može izazvati osećaj vrtoglavice, a u retkim slučajevima čak i gubitak svesti. Bendit je počeo da istražuje ovaj fenomen pre dve godine, kada je upoznao devetnaestogodišnju pacijentkinju koja je često gubila svest nakon istezanja leđa. Do tada su lekari mislili da su njene epizode nesvestice povezane sa epilepsijom, ali „to nije bio problem“, rekao je Bendit. Gubila je svest zbog pada krvnog pritiska prilikom istezanja leđa.
„Od oko 100 pacijenata koje smo proučavali, kod devet ili deset osoba zabeležili smo stvarne epizode gubitka svesti“, rekao je Bendit. „Kod većine ljudi dolazi samo do pada pritiska.“ Istraživački tim sada pokušava da potvrdi da li je uočena kardiovaskularna reakcija rezultat refleksa i signala iz mozga, piše
Kako ovo može pomoći osobama sa visokim krvnim pritiskom
Ovo otkriće podstaklo je naučnike da razmišljaju kreativno – kako bi ga jednog dana mogli iskoristiti za pomoć osobama sa visokim krvnim pritiskom, kaže Majkl Džojner, anesteziolog i fiziolog sa klinike Mejo u Ročesteru, Minesota, koji nije učestvovao u istraživanju.
Sledeći korak je da se utvrdi tačan mehanizam koji uzrokuje pad krvnog pritiska, kaže Džojner. Lekarima je poznato da signali iz nerava u mišićima koji putuju ka mozgu mogu da utiču na
Naučnici zatim žele da otkriju da li se ovaj fenomen dešava kod svih ljudi – a ne samo kod mladih osoba koje su upućene na pregled zbog vrtoglavice ili gubitka svesti.
„Rezultati ove studije mogli bi da ponude korisne smernice za jednostavne pokrete koji bi osobama sa blagom hipertenzijom mogli da pomognu da prirodno snize krvni pritisak“, rekao je Džojner.
Stiven Džurašek, vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard i specijalista za hipertenziju, kaže da je iznenađujuće kako naizgled bezazlen i jednostavan pokret može imati takav uticaj na krvni pritisak. No, moguće je da u pozadini deluju i drugi mehanizmi – ne samo mišićni refleks – koji objašnjavaju kako istezanje leđa utiče na kardiovaskularni sistem. Ti različiti uzroci se međusobno ne isključuju, napominje Džurašek, stručnjak za hipertenziju koji takođe nije učestvovao u studiji.
„Mišići mogu biti skladište za priličnu količinu krvi“, rekao je. „Sama kontrakcija i opuštanje mišića može izazvati promene krvnog pritiska.“
Osobe sa povišenim krvnim pritiskom često traže načine kako mogu same da ga snize, kaže Džurašek. Meditacija, vežbe disanja i moguće istezanje gornjeg dela leđa mogu trenutno pomoći, ali tokom dana je teško kontrolisati sve oscilacije krvnog pritiska, dodaje.
„Savetovao bih da se ne oslanjamo isključivo na metode opuštanja“, rekao je Džurašek. Lekovi za lečenje visokog krvnog pritiska dokazano smanjuju rizik od moždanog udara, kardiovaskularnih bolesti i produžavaju život, dodaje.
Bonus video:
Komentari (0)