Otvara vam se apetit noću? Nije iznenađujuće ako imate ove navike, obratite pažnju i hitno ih menjajte

Vreme je za

, a sve o čemu možete da mislite su čips i keksi u vašem kuhinjskom ormariću. Iako nema ništa loše u tome da priuštite sebi slani ili slatki zalogaj, jelo pre spavanja može doprineti refluksu kiseline ili nelagodnosti u stomaku.

Kasne večernje žudnje za hranom ili osećaj gladi mogu takođe biti znak da tokom dana niste adekvatno unosili energiju. Registrovani dijetetičari u nastavku objašnjavaju navike koje mogu navesti ljude da posegnu za hranom pred spavanje.

Ne jedete ono što zaista želite

Lako je pomešati želju za hranom i glad, ali one su različite, objašnjava Aleks Kaspero, R.D. i vlasnica kompanije ,,Delish Knowledge".

„Možete biti siti, a opet imati želju za hranom,“ kaže ona za

. Na primer, možete jesti piletinu i brokoli, dok zapravo želite burger.

„Glad se može zadovoljiti bilo kojom vrstom hrane, dok se želja često zadovoljava samo određenom hranom,“ objašnjava Kaspero. Glad nije preduslov za želju, a ova poslednja je česta kada ograničavate hranu koju volite, poput kolača ili slatkiša. „Ishrana je dugoročna igra. Ono što jedemo kao obrazac je važnije od pojedinačnog obroka ili zalogaja.“

Jedenje razumnog dela hrane koju zaista želite, tokom ili nakon obroka, važno je za održavanje zdravog odnosa prema hrani, kaže Hadli. „Dozvoljavanje sebi da uživate u omiljenoj hrani tokom dana može sprečiti ciklus „sve ili ništa“ koji vodi do prejedanja ili restrikcije.“

Preskačete obroke

Preskakanje doručka ili rad kroz ručak može se osetiti kasnije tokom dana, objašnjava Kejti Hadli, MS, RDN, funkcionalni dijetetičar i osnivač kompanije ,,Holistic Health and Wellness".

„Vaše telo je pametno. Ako ne jedete tokom dana, bićete gladni noću jer vam telo treba više energije,“ kaže ona.

Prema Semanti Piterson, MS, RDN, funkcionalnom dijetetičaru i osnivačici kompanije ,,Simply Wellness", preskakanje obroka može dovesti do pada nivoa šećera u krvi i povećanja hormona stresa.

„U tim momentima volja često popušta, a mozak traži brzu energiju, obično u obliku ugljenih hidrata ili slatkiša,“ kaže Piterson.

„Redovno jedenje, otprilike na svaka 3–4 sata, pomaže održavanju stalne energije i uravnoteženog nivoa šećera u krvi, pa je manje verovatno da ćete osećati kasne večernje želje ili osećaj beskonačne gladi nakon večere.“

Ne jedete dovoljno skrobne hrane

Dijete sa visokim unosom proteina i niskim unosom ugljenih hidrata navele su neke ljude da izbegavaju skrobnu hranu, poput krompira i pirinča, koji mogu povećati osećaj sitosti i smanjiti verovatnoću kasne gladi.

„Hrana sa složenim ugljenim hidratima, poput ovsa, pirinča, kinoe i krompira, pruža vlakna i sporije se vari, što pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i povećava osećaj sitosti,“ objašnjava Hadli.

U stvari, Kaspero smatra da bi trebalo da preispitamo trendove niskougljenih dijeta. „Zahvaljujući uglavnom društvenim mrežama, trenutno smo opsednuti proteinima, ali mislim da bi tu opsesiju trebalo zameniti vlaknima. Samo jedan od deset Amerikanaca unosi dovoljno vlakana, a kada je u pitanju zadovoljenje gladi, vlakna su ključna.“

Vaši obroci ne sadrže dovoljno hranljivih materija

Čak i ako jedete dovoljno hrane ukupno, možete osećati glad ili kasne večernje želje ako vaša

 ne sadrži pravi miks hranljivih materija koje telo treba da funkcioniše.

„Ciljajte na ono što ja nazivam trostrukom ravnotežom šećera u krvi: protein + vlakna + masti,“ savetuje Piterson.

„Protein stabilizuje hormone gladi, vlakna usporavaju varenje, a zdrave masti vas drže sitim duže. Ova kombinacija pruža spor, dugotrajan izvor energije koji prirodno smanjuje noćnu glad.“

Pokušajte da uključite svaki od ovih elemenata u svaki obrok kako biste se osećali najbolje. Iako su potrebe različite, Piterson preporučuje da na tanjiru imate porciju proteina veličine dlana, porciju skrobne hrane veličine šake, šareno povrće ili voće za vlakna i jednu do dve porcije masti veličine palca za ukus i sitost.

Potiskujete emocije

Ponekad želja za hranom može biti izazvana stresom ili drugim emocijama kojih niste ni svesni.

„Često mešamo emocionalne ili senzorne potrebe, poput želje za utehom, toplinom ili opuštanjem, sa glađu,“ objašnjava Piterson.

„Ključ je da zastanete i proverite: Šta mi je zaista potrebno sada? Ponekad je to hrana; ponekad odmor, mir ili povezanost.“

Premalo spavate

Broj sati sna svake noći može značajno uticati na vašu glad.

„Kada ste nenaspavani, nivo grelina (hormona gladi) raste, dok leptin (hormon sitosti) opada, što pojačava želju za hranom, posebno za brzim izvorima energije poput šećera i rafinisanih ugljenih hidrata,“ kaže Piterson.

Ona preporučuje da spavate najmanje sedam do devet sati kvalitetnog sna svake noći, što će vam pomoći da birate hranu namerno, a ne iz umora.

 

Bonus video: