Brak donosi bolest: Nezadovoljni partneri negativno utiču na zdravlje, a jedne osobe prolaze gore od drugih

 je zamišljen kao doživotna obaveza, ali kada se pretvori u krug besa i nerešenih sukoba, može imati razorne posledice po zdravlje.

Čak i veze koje počinju s ljubavlju i nadom mogu postati štetne ako problemi izmaknu kontroli. Loš brak sa čestim sukobima nije samo emotivno bolan, već predstavlja i ozbiljne zdravstvene rizike. Hronični stres i nemir izazvani takvim sukobima mogu dovesti do trajnih posledica po fizičko i mentalno zdravlje.

Evo tri potencijalna uticaja nesrećnog braka na zdravlje.

Povećani zdravstveni rizici

Muškarci koji su bili nesrećni u brakovima imali su gotovo dvostruko veći rizik od moždanog udara (94%) i 21% veći rizik od smrti iz bilo kog razloga u poređenju sa onima koji su bili zadovoljni u braku, pokazalo je istraživanje iz 2021. godine. Studija je pratila učesnike više od tri decenije, pokazujući da štetni efekti nesrećnog braka traju dugo i značajno utiču na zdravlje.

Štaviše, stalna napetost može dovesti do oslobađanja hormona stresa, koji povećava krvni pritisak i otkucaje srca, što potencijalno može izazvati hronična stanja poput hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti. Studija iz 2014. godine, objavljena u časopisu Journal of Health and Social Behavior, pokazala je da loš kvalitet braka utiče na veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno kod starijih žena.

Negativni efekti lošeg braka na zdravlje u kasnijem životu su izraženiji kod žena nego kod muškaraca.

Negativan uticaj na mentalno zdravlje

„Sukob može biti posebno štetan po zdravlje ako su supružnici neprijateljski ili defanzivni tokom nesuglasica, ili ako se stalno svađaju o istoj temi bez ikakvog rešenja“, objasnila je za

Rouzi Šraut, docentkinja na Odeljenju za ljudski razvoj i porodične nauke na Univerzitetu Purdue.

Studija koju je sproveo

pokazala je da su tokom 12 godina ljudi u lošim brakovima izjavili da su manje srećni, da imaju niže samopoštovanje i slabije opšte zdravlje u poređenju sa onima koji su bili u srećnom braku. Ostajanje u lošem braku može biti gore od razvoda, budući da su oni koji su napustili nesrećne brakove, bilo da su ostali sami ili se ponovo venčali, osećali bolje i bili zadovoljniji životom od onih koji su ostali u nesrećnom braku.

Takođe, nezadovoljstvo brakom može dovesti do promena u radu mozga, utičući na pamćenje, učenje, donošenje odluka i pažnju. Kvalitet braka značajno je uticao na kognitivne funkcije muškaraca, ali je imao manji uticaj na žene.

 iz 2021. godine, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Michigan State, pokazala je da su muškarci sa opadajućim kvalitetom braka doživeli brže kognitivno propadanje.

Produženi oporavak od bolesti

Dugotrajni stres zbog nesrećnog braka može oslabiti imunološki sistem povećanjem upale i usporavanjem sposobnosti tela da zaceli, čineći pojedince podložnijim infekcijama, hroničnim stanjima i odloženom oporavku od povreda.

 iz 2023. godine, objavljena u časopisu Psychoneuroendocrinology, istraživala je negativne obrasce komunikacije među bračnim parovima — poput nerešenih svađa i izbegavanja rasprava — i njihov uticaj na fizičko i emocionalno zdravlje. Istraživači su otkrili da su parovi koji su praktikovali negativniju komunikaciju imali sporije zaceljivanje rana i viši nivo upale, što je jasan pokazatelj stresa za telo. Ti efekti bili su posebno izraženi kod žena u poređenju sa muškarcima.

Studija sugeriše da loša komunikacija u braku ne samo da šteti emocionalnom blagostanju, već i direktno utiče na fizičko zdravlje, povećavajući osetljivost na bolesti i produžujući oporavak. „Ono što vidimo jeste da su i hronična svakodnevna negativnost i akutna negativnost, kao i njihova kombinacija, posebno štetni za emocije, odnose i funkcionisanje imuniteta parova“, objasnila je za

glavna autorka studije Rouzi Šraut.

Druga studija iz 2019. godine pokazuje da stres i nesreća u braku mogu negativno uticati na zdravlje creva. Kada su parovi pod stresom, njihova crevna flora (bakterije u digestivnom sistemu) može postati neuravnotežena, što dovodi do problema poput sindroma propustljivog creva, gde štetne materije ulaze u krvotok. Ovaj poremećaj može izazvati upalu i povećati rizik od hroničnih stanja poput gojaznosti i bolesti srca.

Stres i sukobi u vezi takođe mogu dovesti do loših zdravstvenih navika, poput nepravilne ishrane, nedostatka sna i manjka fizičke aktivnosti. Ove loše navike mogu izazvati povećanje telesne težine, visok krvni pritisak, pa čak i pojačanu upalu u organizmu, što može ubrzati starenje i povećati verovatnoću oboljevanja.

 

Bonus video: