Osobe koje imaju apneju u snu imaju veći rizik od razvoja Parkinsonove bolesti. Međutim, jedno lečenje se pokazalo korisnim.
Prema studiji objavljenoj u časopisu
„Ne postoji lek za Parkinsonovu bolest“, istakao je dr Li Nilsen, neurolog na Univerzitetu za zdravlje i nauku u Oregonu, koji je vodio studiju. Međutim, istraživači su otkrili da lečenje apneje u snu pomoću uređaja za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP) smanjuje verovatnoću razvoja Parkinsonove bolesti. Prepoznavanje osoba s najvećim rizikom i rana intervencija, dodaje dr Nilsen, „mogli bi imati najveći efekat“.
Šta je pokazala studija?
Istraživači su analizirali medicinske podatke više od 11 miliona američkih veterana lečenih u sistemu Ministarstva za veterane između 1999. i 2022. Većina učesnika bili su muškarci prosečne starosti od 60 godina – grupa koja je, prema stručnjacima, u najvećem riziku od apneje u snu. Otkrili su da je oko 14% učesnika imalo dijagnozu apneje u snu u tom periodu.
Kada su proučili zdravstveno stanje šest godina nakon dijagnoze, ustanovili su da su veterani s apnejom u snu gotovo dvostruko češće razvili Parkinsonovu bolest u poređenju s onima bez te dijagnoze. Ova povezanost ostala je značajna i nakon što su uzeli u obzir druge faktore koji mogu uticati na razvoj apneje ili Parkinsonove bolesti, poput visokog indeksa telesne mase, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, traumatskih povreda mozga i depresije.
Osobe koje su počele da koriste CPAP uređaj u roku od dve godine od dijagnoze imale su oko 30% manji rizik od razvoja Parkinsonove bolesti u odnosu na one koje nisu koristile terapiju. CPAP uređaji upumpavaju vazduh kroz masku kako bi održali disajne puteve otvorenima. Kada se koriste pravilno i dosledno, veoma su efikasni u lečenju apneje u snu. Međutim, mnogima smetaju buka i nelagodnost, pa ih ne koriste dovoljno dugo da bi osetili puni efekat.
Studija nije dokazala da apneja u snu uzrokuje Parkinsonovu bolest, niti da korišćenje CPAP uređaja može sprečiti razvoj bolesti, naglasio je dr Sairam Partasarati, lekar i istraživač poremećaja spavanja na Univerzitetu u Arizoni, koji nije učestvovao u ovom istraživanju. Ipak, dodao je da je studija važna — i, koliko mu je poznato, najveća i najopsežnija do sada koja sugeriše povezanost između apneje u snu i Parkinsonove bolesti. Nada se da će podstaći dodatna istraživanja ove veze.
Zašto apneja u snu može povećati rizik od Parkinsonove bolesti?
Oko 13% slučajeva Parkinsonove bolesti u svetu povezano je sa genetskim mutacijama, a neka istraživanja sugerišu da i toksini iz okoline, poput pesticida i teških metala, mogu povećati rizik, piše
Autori studije pretpostavljaju da dugotrajno smanjenje snabdevanja mozga kiseonikom može oštetiti moždane ćelije do te mere da više ne funkcionišu pravilno, što može doprineti razvoju Parkinsonove bolesti.
Stanje takođe može ometati sistem za uklanjanje otpadnih materija iz mozga, takozvani glimfatski sistem, koji je najaktivniji tokom spavanja, dodaje dr Gregori Skot, docent patologije na Medicinskom fakultetu OHSU i koautor studije. Neki naučnici smatraju da to može objasniti i povezanost apneje u snu s demencijom.
Potrebno je još mnogo istraživanja da bi se ove teorije potvrdile. Ipak, dr Sairam Partasarati, stručnjak za spavanje na Univerzitetu u Arizoni, napominje da ima smisla da stanje koje redovno smanjuje dotok kiseonika u mozak može doprineti neurološkim bolestima poput Parkinsonove. „To nije nerealno otkriće“, kaže on.
Ako ova studija podstakne više ljudi da potraže pomoć i počnu da leče apneju u snu, to bi bilo odlično, slažu se stručnjaci. CPAP uređaji „mogu biti neugodni i zahtevni za korišćenje“, dodaje dr Skot, ali njihova korist može biti neprocenjiva.
Bonus video:
Komentari (0)